Nedavne nalaze sa Tel Aviv univerziteta su otkrili zabrinjavajuću pojavu nazvanu „digitalna demencija“, koja utiče na veštačku inteligenciju (AI). Istraživači su primetili da kako modeli AI stare, njihova učinkovitost drastično opada.

U opsežnoj studiji, naučnici su procenili gotovo sve vodeće velike jezičke modele koristeći Montrealsku kognitivnu procenjivačku skalu, koja se obično koristi za otkrivanje Alchajmerove bolesti kod ljudi. Ova procena ima maksimalni rezultat od 30, pri čemu rezultati od 26 ili više ukazuju na normalnu kognitivnu funkciju.

Rezultati su bili osvetljavajući: GPT-4 se pokazao kao najbolji performer, postigavši rezultat od 26 i jedva dostigavši prag normalnosti. U neposrednoj blizini je bio GPT-3.5 sa rezultatom od 25, dok je Gemini 1.0 zaostajao sa zabrinjavajuće niskim rezultatom od samo 16.

Ova otkrića otkrivaju oštru razliku između novih i starijih verzija AI, pokazujući da potonji postižu primetno lošije rezultate. Pored toga, studija je otkrila kritične nedostatke kod svih modela, posebno u zadacima koji zahtevaju vizuelno-prostorne veštine, izvršne funkcije i empatiju u interpretaciji složenih vizuelnih scena.

Ovi nedostaci ističu značajna ograničenja koja ometaju primenljivost AI u kliničkim i profesionalnim okruženjima. Istraživači sugerišu da trenutno stanje „digitalne demencije“ u AI modelima pokazuje da nisu spremni da zamene lekare i druge stručnjake u bliskoj budućnosti. Kontinuirani razvoj AI je ključan za prevazilaženje ovih izazova i poboljšanje njegovih sposobnosti.

Zabrinjavajući uticaj „digitalne demencije“ na performanse AI

### Razumevanje digitalne demencije u AI

Nedavna istraživanja sa Tel Aviv univerziteta su otkrila zabrinjavajući problem nazvan „digitalna demencija“, koja utiče na performanse modela veštačke inteligencije (AI) dok stare. Ova pojava je ispitivana korišćenjem Montrealske kognitivne procenjivačke skale, koja se tradicionalno koristi za procenu kognitivne funkcije kod ljudi, posebno u dijagnostici Alchajmerove bolesti.

### Ključni nalazi studije

Studija je ocenila vodeće velike jezičke modele (LLM) i otkrila značajne razlike u njihovim kognitivnim sposobnostima:

– **GPT-4**: Najbolji performer među testiranim modelima, postigao je rezultat od 26, što je na granici onoga što se može smatrati normalnom kognitivnom funkcijom.
– **GPT-3.5**: U neposrednoj blizini GPT-4, postigao je rezultat od 25, ukazujući na blagi pad uprkos tome što je dobro ocenjen model.
– **Gemini 1.0**: Ovaj model je postigao zabrinjavajući rezultat od 16, što ističe ozbiljan deficit u sposobnostima.

Ova otkrića sugerišu da kako modeli AI sazrevaju, pokazuju izražen pad performansi, posebno u vitalnim oblastima potrebnim za složene zadatke.

### Oblasti nedostataka

Studija je ukazala na posebne slabosti kod svih modela, posebno u:

– **Vizuelno-prostornim veštinama**: Teškoće u procesuiranju vizuelnih informacija i prostornim odnosima.
– **Izvršnim funkcijama**: Problemi u rezonovanju, rešavanju problema i planiranju.
– **Empatiji u interpretaciji složenih vizuelnih scena**: Ograničena sposobnost razumevanja i interpretacije nijansiranih ljudskih interakcija i emocija prikazanih u slikama.

### Implkacije i ograničenja

Ova ograničenja osvetljavaju značajne izazove sa kojima se AI suočava u praktičnim primenama, posebno u kliničkim i profesionalnim okruženjima gde su preciznost i nijansirano razumevanje ključni. Otkriće da postojeći modeli još uvek nisu sposobni da zamene ljudske stručnjake, kao što su lekari i analitičari, naglašava nužnost za kontinuiranim napretkom u tehnologiji AI.

### Put napred: Inovacije i predikcije

Pojam „digitalna demencija“ naglašava hitnu potrebu za inovacijama u razvoju AI. Istraživači se zalažu za usavršavanje metoda obuke i poboljšanje arhitekture modela kako bi se osigurala dugotrajnost i očuvanje kognitivnih sposobnosti. Predikcije sugerišu:

– Povećane napore u razvoju AI koja može da se prilagodi i poboljšava tokom vremena.
– Povećan fokus na integraciju emocionalne inteligencije u AI.
– Kontinuirana interdisciplinarna saradnja među developerima AI, kognitivnim naučnicima i stručnjacima za mentalno zdravlje kako bi se rešio kognitivni pad AI.

### Zaključak

Kako AI nastavlja da se razvija, razumevanje njegovih ograničenja, poput onih koja ističe pojava „digitalne demencije“, je fundamentalno. Kontinuirano istraživanje i inovacije su ključni za rešavanje ovih izazova, pokrećući AI ka postajanju pouzdanijeg i efikasnijeg alata u raznim oblastima.

Za više uvida u razvoj i napredak AI, posetite AI Research Hub.